Diskus hernija predstavlja degenerativnu bolest međupršljenskog diska kičmenog stuba koja nastaje kao posledica protuzije ili pak prolapsa (hernijacije) i prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore (lat.foramina intervertebrales) gde vrši pritisak na korenove spinalnih živaca, a ponekad i centralno u spinalni kanal i prostor u kome se nalaze kičmena moždina i kauda ekvina, koje takođe komprimuje. Nivoi oštećenja međušršljenskih diskusa mogu biti različitih razmera, od protuzije diska pa do sekvestracije – “curenje” unurašnjeg jedra van fibroznog prstena.

Faktori nastanka diskus hernije

Degenerativne promene se javljaju kod gotovo celokupne populacije, pre svega kao posledica starenja i savremenog načina života. Smanjeno kretanje ili prinudni položaj pri radu ili dugotrajno zauzimanje jednog istog položaja ne omogućavaju adekvatnu ishranu diska. U svakodnevnom životu „modernog“ čoveka, periodi opterećenja traju suviše dugo, dok su periodi rasterećenja izuzetno kratki. Zanimljivo je da je opterećenje međupršljenski diskova znatno veće pri sedenju nego pri stajanju.

Diskus hernija može nastati na bilo kom diskusu kičmenog stuba, ali se najčešće javlja u lumbalnom delu i to na segmentima L4-L5, L5-S1, kao i na cervikalnom (vratnom) delu kičmenog stuba, najčešće na segmentima C5-C6, C6-C7. Može se javiti i na torakalnom delu kičme, ali ređe.

Uzroci ispada međupršljenskog diska su mnogobrojni i složeni, često čak i nepoznati, najčešće udruženi. Takođe stanja koja prethode nastanku diskus hernije često su hronična, raznolika i u velikom stepenu doprinose progresiji bolesti. Uzroci i stanja koje praksa potvrđuje, a koji mogu dovesti do nefizioloških promena na kičmenom stubu, između ostalog i diskus hernije, su:
• Degenerativni i reumatoidni procesi na kičmenom stubu
• Mehaničke povrede kičmenog stuba (mikrotraume, makrotraume)
• Neadekvatna fizička aktivnost
• Kongenitalne (razvojne) anomalije kičmenog stuba
• Oboljenja kičmenog stuba (biohemijske promene, autoimuni faktor)
• Nasledni faktor – urođena sklonost ka oboljevanju, konstitucionalna predispozicija…

Stadijumi progresije degenerativnih promena međupršljenskog diskusa (diskus hernije)

Pod uticajem prethodno navedih faktora i mehanizama nastanka diskus hernije, date degenerativne promene se odvijaju kroz četiri stadijuma:
I stadijum – Ovaj stadijum prate naprsnuća u fibroznom prstenu diska, gde se meko jedro utiskuje u nastale naprsline. Spoljni delovi prstena su neoštećeni i još nema znakova koji bi mogli da ukažu na ukočenje. Vremenom, oštećeni diskus više ne kompenzuje opterećenje, što dovodi do toga da jedro prodire dalje kroz fibrozni prsten i počinje da nadražuje nervne završetke u spoljnim delovima prstena i uzdužnom ligament. Javlja se bol i mišićni grč, spazam, kao znak upozorenja organizmu, tj.telu da smanji pokretanje “bolesnog” segmenta kičme.
II stadijum – U ovom stadijumu promene nastaju kada se smanji visina diskusa, pa se poveća pokretljivost dva susedna pršljena, bilo napred ili nazad. Kako bi se kompenzovala prekomerna pokretljivost datih kičmenih segmenata, tj. susednih pršljenova, mišići kičmenog stuba su stalno napeti, u povećanom tonusu, što dovodi do
osećaja premorenosti, nelagodnosti, nesigurnosti, a naravno i bola. Taj stadijum se završava potpunim propadanjem međupršljenskog diska i urastanjem fibroznog tkiva, što mu vraća određenu stabilnost. Takođe, dolazi do gubitka patološke pokretljivosti.
III stadijum – Ovo je trenutak kada dolazi do potpune rupture diska i stvaranja hernije. Zbog rupture diska, meko jedro izbija iz unutrašnjosti fibrozne opne i tako nastaje hernija. Hernija može vršiti pritisak na kičmenu moždinu, koren živca ili krvni sud u kičmenom kanalu. Na nivou hernacije se pokreće biohemijski mehanizam, koji sprečava
bolne nadražaje i izaziva refleksni zaštitni spazam mišića.
IV stadijum – Obuhvata degenerativne prcese na zglobovima između datih pršljenova i dovodi do oštećenja zglobne hrskavice i stvaranja koštanih izraslina na koštanim strukturama zahvaćenih pršljenova. Degenerativne promene obično zahvataju više diskusa i svaki može biti u različitom stadijumu, pa je je stoga i klinička slika različita za različite stadijume.

Prethodno prikazanim stadijumima degeneracije međupršljenskog diskusa, odgovaraju dati patofiziološki mehanizmi, pa tako:

• Prvom stadijumu odgovara mehanizam degeneracije diska;
• Drugom stadijumu odgovara mehanizam protuzije diska – nastaje ako prsten napukne do spoljnih slojeva, pri čemu spoljni slojevi ostaju čitavi, te se tkivo izboči put spolja, ali ne izlazi van granice diska. U tom slučaju hernija se može vratiti na svoje prvobitnomesto, ili reponirati, nakon čega prestaju svi simptomi kompresije. Ako se prsten i rastegne, hernija se ipak može povući jer tkivo još ima vezu s diskom;
• Trećem stadijumu odgovara mehanizam prolapsa diska (ekstruzija) – nastaje nakon pucanja prstena diska. Razlikujemo pokretni i nepokretni (fiksirani) prolaps. Pokretni prolaps (iskliznuće) može, na primer nestati nakon lečenja fizikalnim metodama (trakcija, ekstenzija, ležanje) i ranim tehnikama mobilizacije i manipulacije skliznuti u svoje staro ležište. Tako i tegobe popuštaju. Međutim, ako je prolaps fiksiran, to je nemoguće jer više ne postoji veza sa diskom pa on u novom ležištu uskoro srasta sa okolinom, stvarajući ožiljak;
• Četvrtom stadijumu odgovara mehanizam sekvestracija diska – nastaje kada se gubi veze sa tkivom koje se odvajilo od diska. Ono se više ne može vratiti u pređašnji položaj zbog sekvestracije i postaje slobodan (sekvestriran) fragment unutar kičmenog kanala.

Klinička slika Diskus Hernije

S obzirom na to da postoje različiti stadijumi progresije datih promena međupršljenskih diskusa i klinička slika je promenljiva, odnosno karakteristična za svaki od stadijuma. Da li će, u jednom trenutku, doći do kompresije jednog ili više korenova nerava, zavisi od: nivoa, smera, veličine i brzine hernizacije, od širine kičmenog kanala, intervertebralnih otvora, okolnih degenerativnih promena, itd. Takođe, stepen oštećenja zavisi od mnogih faktora: veličine i vremena trajanja kompresije, od očuvanosti moždanica, blizine koštanih struktura, priraslica i drugih degenerativnih promena okolnih tkiva, postojanja još nekih drugih oboljenja perifernog nervnog sistema.

Cervikalna (vratna) hernija: Tup ili oštar bol u vratu ili između lopatica je česta pojava, kao i spazam mišića. Pokreti mogu pojačati stepen bola. Bol, ukočenost i trnjenje se može širiti duž ruku, dlana i/ili prstiju (radikulopatija).

Lumbalna (donji deo leđa) hernija: Bol u donjem delu leđa i u nozi (išijas) je vrlo česta pojava. Savijanje, kašljanje, kijanje mogu intenzivirati simptome. Grčenje mišiča ili spazam, a takođe može doći i do slabosti i gubitka senzibiliteta u nozi. 

TERAPIJA DISKUS HERNIJE

Adekvatnom fizikalnom terapijom, koja uključuje različite vrste elektroterapije, u kombinaciji sa laserom, ultrazvukom i magnetoterapijom može da obezboli tretiranu regiju, poboljša cirkulaciju i ishranu tkiva, i na taj način pripremi tkivo za dalju primenu manuelnih tehnika, kojima pridajemo veliki značaj i skrećemo pažnju na savremene metode kao što su razne autorizovane mobilizacije zglobova, dry needling – tehnika rešavanja bola akupunkturnim iglicama, miofascijalno oslobađanje – rad na čuvenoj fasciji koja prožima sve strukture u našem telu i obavija ih, vakum terapija za oslobađanje od toksina regije koja je dugo bila neadekvatno ishranjena, i brojne druge tehnike, među kojima je i tehnika lepljenja elastičnih traka – Kinesio Taping.