[vc_row][vc_column][dt_fancy_title title=”MFR (eng. Myofascial Release)” title_align=”left” title_size=”h1″ title_color=”accent” separator_style=”dashed”][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]MFR (eng. Myofascial Release) je bezbedna i vrlo efikasna praktična tehnika koja podrazumeva primenu blagog, trajnog pritiska na mestima ograničenja vezivnog tkiva, radi eliminacije bolova i obnavljanja slobode pokreta. Ovaj suštinski “vremenski element” ima veze sa viskoznim protokom i pizoelektričnim fenomenom: blagi pritisak koji se primenjuje lagano će omogućiti da se visokoelastični medij (fascija) produži.

Šta je fascija?

Fascija (ovojnica) je deo vezivnog tkiva, ona prožima i obavija čitavo telo, mišiće, kosti, nerve, krvne sudove i organe, podsećajući na paukovu mrežu. Ona takođe povezuje organe sa rebrima, mišićima i sve kosti jedne s drugim, ali držeći ih odvojenim i dozvoljavajući im da se nesmetano i lagano pomeraju prilikom pokreta.

Fascija je kompleks membrana koje čine trodimenzionalnu mrežu, koja prenosi minimalne napetosti i najmanji segmentalni pomak na čitavo telo, a tako utiče na način našeg pokretanja. Npr. pomeranjem malog prsta na ruci pomeramo i mišiće na bočnoj strani vrata i glave, spuštena stopala utiču na položaj kolena, karlice, kičmenog stuba, ramena i glave. Vezu među svim tim, na oko nevezanim i udaljenim sistemima, predstavlja fascija.

U zadnje vreme postala je predmet intenzivnog istraživanja. Studije su pokazale da je fascija najveći senzitivni organ u telu koji sadrži veliki broj receptora koji snažno utiču na telesnu neuro-mišićnu fiziologiju.

U idealnom stanju fascija će biti glatka, mekana i klizaće lagano dozvoljavajući vam da se pokrenete i istežete u punoj dužini, u svakom smeru i svaki put će se vratiti nazad u normalno stanje. Ona je snažna, kontrahuje se nezavisno od mišića kog okružuje, oseća, stvara otpor pri istezanju i ponaša se kao anatomska kočnica za uzbunu od oštećenja. Kada ograničenja pređu određeni prag tolerancije zbog manjka aktivnosti, hroničnog stresa, povrede, loše posture ili manjka fleksibilnosti u kombinaciji sa ponavljajućim pokretima,  povlače se fascije, promene svoj elasticitet, postaju krute i mogu negativno uticati na svaki mišić, nerv ili organ u telu.

Ponekad skupljanje u jednom području može uzrokovati bol u potpuno drugom (tako na primer bol u ramenu može uzrokovati promenu posture vrata, bol u kuku nastati zbog spuštenih stopala…), pa tretiranje samo bolnog područja neće dati rezultate.

Evo i primera:  Uhvatite za ovratnik majice i dobro ga nategnite/povucite. Cela majica odgovara i pomera se, leđa se povlače kao i rukavi. Tako otprilike i fascija deluje. Kada bi ovratnik nategnuli i držali 8 sati koliko otprilike provedemo za stolom ili u autu, ili kad bi ga nategnuli 2500 puta koliko koraka napravimo u polusatnom trčanju, verovatno više ne bi ličio na ovratnik i ne bi bio u najboljem stanju.  Na sreću fascija je čvršća od majice i ima razne načine samoizlečenja. U idealnom stanju fascija će biti glatka, mekana i klizaće lagano dozvoljavajući vam da se pokrenete i istežete u punoj dužini u svakom smeru i svaki put će se vratiti nazad u normalno stanje. Nažalost u puno slučajeva fascija ne zadržava optimalnu fleksibilnost, oblik i teksturu. Manjak aktivnosti zacementiraće nekad suptilna vlakna. Hronični stres zadebljava vlakna kao pokušaj zaštite mišića. Loša postura i manjak fleksibilnosti u kombinaciji sa ponavljajućim pokretima povlače fasciju u ukorenjeni obrazac. Adhezije (priraslice) nastale na oštećenim vlaknima teško se menjaju. Fascija je svugde i unutar nje postoje adhezije i područja koja su kruta/ rigidna.

Fascija je  informacioni sistem tela pa osim fizičkih podražaja skuplja i emocije, jer su sve negativne misli, stresovi, povrede, zarobljene u fasciji. Kako se tkiva opuste tako se istovremeno opuste i zarobljene energije, koje iskoče na površinu i ulaze u našu svest za vreme ili posle tretmana.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]