Interferentne struje (IFS) spadaju u grupu naizmeničnih srednjefrekventnih struja. Pronašao ih je austrijanac Nemec, po kome su i dobile ime. On je konstruisao aparat pomoću kojeg se stvara struja u tkivu. Aparat poseduje dva srednjefrekventna strujna kola, i kada se ona ukrste javlja se u tkivu fenomen interference i nastaje struja niske frekvencije od 0-100Hz, koja ima brojna biološka delovanja.

Interferentne struje deluju analgetično, antiinflamatorno (smanjuju upalu), stimulišu limfotok i krvotok, i time pomažu resorpciju edema, hematoma i štetnih metaboličkih produkata, ubrzava regeneraciju tkiva (poboljšava snabdevanje tkiva kiseonikom). Ubrzavanjem prometa jona (Na, K, Ca) stimulišu metabolizam tkiva i povoljno deluju na tonus i trofiku mišića. Takođe pospešuju osteogenezu tj. zarastanje kostiju nakon preloma.

IFS nemaju termički efekat (ne zagrevaju tkivo), pa se primenjuju i u onim slučajevima kada postoji osteosintetski materijal ili drugi metalni predmet (npr.kod endoproteze kuka).

Primenjuju se kod:

–  Degenerativnog reumatizma (cervikalni i lumbalni sindrom, artroza perifernih zglobova)

– Zapaljenskog reumatizma (reumatoidni artritis, Mb. Bechterew)

– Vanzglobnog reumatizma (fibromijalgija, periartritis ramena i kuka, entezopatije, tendinitisi…)

– Postraumatskih stanja i sportskih povreda (uganuća-iščašenja zglobova, prelomi)

– Stanja nakon povrede perifernih nerava